Ne znam da li mozete zamisliti koliko je tesko napisati osvrt na delo osobi koju poznajete. Koliko je tesko ne upasti u zamku apsolutno prijateljske reči. Koliku odgovornost, čast i tezinu to nosi sa sobom. Odgovornost je tim veca sto ponekad i nismo istih stavova a pored toga ima poverenja u moj sud, samim tim je i čast veca. Zeljko Toprek je autentični autor na nasim prostorima. Godinama sam pratio njegov rad, čitao njegove pesme koje nisu bile u skladu sa stegama koje nose pravila i forme kako se pisu. Zeljko je pisao u slobodnom stihu. Pisao ih je tako da čitaoc ima osecaj da čita priču. Sada je otisao korak dalje. Svoje pesme je preobukao u novo ruho i sve to lepo upakovao u roman koji je pred nama. Zeljkov roman je kao i njegova poezija usko povezan sa vremenom danasnjim, proslim i sa skrivenim pogledom u buducnost. Njegove rečenice i stavovi su iskreni, i drustveno angazovani. Roman kao roman sadrzi neke lične priče sto njegove sto njegovih poznanika i sa velikom dozom maste.-Vladimir R.Z. Protic