Roman koji nikoga nece ostaviti ravnodusnim a obnavlja večno razarajuce pitanje da li smo saznali sve sto je vazno o najblizima? Da li smo se - za zivota - dovoljno ispričali? Da li je, drugim rečima, moguce naknadno "popunjavanje praznina", makar kao ozivotvorenje "lične utopije". Roman Krpljenje paučine opisuje dirljiva nastojanja sina da obnovi pokidane niti porodičnog tkanja, da ponovo uspostavi sudbinske vazne pojedinosti očevog zivota, da naknadno slozi kockice jedne mučeničke ali i izuzetne sudbine u mučnome vremenu kada je porodica bila jedino utočiste i odbrana od političkog i svakog drugog nasilja.