Voljeni a zaboravljeni Daleko od ociju, i od srca Bili su na vrhu, voljeni, trazeni, do neba hvaljeni, i kad su prd neumitnim zakonima prirode otisli... naprecac su zaboravljeni. Vecina od njih je na put bez povratka otisla rano, prerano. Mozda, bas zato, sto Bog voli najbolje i najcestitije, one koji su ikao vrhunski umetnici, pre svega bili humani ljudi. Toma Zdravkovic, Kvaka, Silvana, Obren Pjevovic, Rodja, Radojka i Tine, Janika Balaz, Hoki, Carevac, Dule Kostic, od Boga darovani talentom za muziku, bili su primer za ugled u onom humanom, ljudskom, smislu. Povodom desetodisnjice od smrti legendarnog Tome Zdravkovica na grobu samo najblizi i njegov veliki postovalac i drugar, kolega Zoran Kalezic, naravno i neumorni strelac u pravu metu, uvek i bez izuzetka, fotoreporter Zoran Kuzmanovic Munja... Nista manje mucna slika poslednjih dana tesko obolelog i zaboravljenog Bore Spuzica Kvake, Novi Sad se bruka u secanjima na jednog od najvecih "malih" Novosadjanina kakav je bio Janika Balaz, nacionalnoj televiziji jos bride obrazi stida koji se i u ispracaju od Silvane Armenulic stidio jedne od najvecih zvezda domace narodne muzike... Ipak, i dalje kao spomenici kraj puta stoje njihova neprolazna dela, pesme, stihovi, melodije. Ovo je moj mali dar nezaboravlju koje su svi oni zasluzili. Zivko Milorada Bojanic