"Lepoto, neznosti, mladosti, ne napustajte me. Kome da zahvalim sto si slucajno pored mene stala, i ispunila me nadom. Vec godinama nisam imao nijednu, a evo me pred tobom pun snage, smeo i pijan sam od neznosti. Po koju cenu moje srce jace kuca. Da li ce izdrzati do kraja, bojim se? A opet, svakog jutra slobodno idem ka tebi, zoves me u nasoj nemogucoj sreci, ljubavi moja. Sanjam li, opijen sam tvojim pesmama, tvojim pokretima, ocima koje do kraja ne sagledah. One mi izgovaraju reci topline, razumevanja, ohrabrenja i oprastaju. Da li cu uspeti da ostanem na visini i ne uvredim te postidjen pred tvojom mladoscu? Da li ce moja usta da zaneme ne izgovorivns: Volim te, jedina. Da li cu uspeti da stanem na noge i do tebe stignem, ljubavi? Sumnja mi prozima ostarele misice i pita: Sta jos hoces od nas, pomiri se, kasno je, iznemogli smo. Ja im odgovaram: Jos samo malo, jos koji dan, zbog nje, da je vidim i cujem, ne ostavljajte me, ne budite slabici, trebate mi. Vrati se, da stojim uspravno pre nego... samo jos malo. To malo meni dosta - zbog nje. Jos koji dan trebas mi, snago moja. Malo je vazno sve drugo, skrati moje preostalo vreme i zivot mi prekrati. Samo da nju vidim, znam, osecam ona me voli, cudno, cedno, bez dokazivanja, bez dodira ispunila je moje srce. Hvala ti, ljubavi moja jedina, prva i poslednja sto me volis pre nego umrem."