"Nadja sve ima i nista nema: materijalno je osigurana, a moralno i duhovno je nezasticena, kao otvoren zub. Posle novog pobacaja i saznanja da nece imati dete, sama sebi deluje 'nestvarno, gotovo kao utvara'. Sustizala ju je slabost; usled relativne raskosi pritiska je osecanje teskobe, osvaja je besmisao, njen zivot je izgubio ukus. To je samo 'vasar trajanja bez motiva'. Ne pronalazi u sebi razloge za radost, premda ima sve - komfor, otmenog muza, psihoanaliticara, dobar posao, ugled u javnosti. Ali duhovnu i moralnu ravnotezu nema. Ima sve ono o cemu bi izvesna gospodja Bovari jedva mogla i da sanja - i kucu nalik na dvorac, i stilski namestaj, i persijske tepihe, i umetnicke slike, i siroku postelju od bambusa, i crni kabriolet, i urednicko mesto u kulturnoj rubrici televizije, i lepotu - sve samo ne ideal duhovni i cvrsta moralna nacela. U njoj su vrednosti izrelativizovane, i sve se moze dovesti u sumnju, i sve porusiti. Kad prikupi snagu, kad joj kroz ocaj, poput plime, nadodje inat da oglasi pobedu vitalnosti, Nadja u besu, za pocetak huljenja na sudbinu, razbija skupocenu kristalnu vazu tresnuvsi je o pod. Inteligentna, obrazovana i duhovita, ona ipak ne ume da simbolizuje svoje ocajanje i otmeno istrpi svoju patnju. A muz, poreklom plemeniti ali i magloviti Rus, sin cuvenog lekara i s m pariski doktor psihoanalize, izlaz iz teske krize, kad je 'njenu tugu mogao rukom opipati', trazi u opustanju kroz pustolovinu na jadranskoj obali, u Boki, gde se bracni par, bez predrasuda, bez kocnica i bez zabrana, prepusta izazovima totalne slobode, jer vise ne mogu da budu normalni. Mami ih neoprobani ukus poroka." Dragan Nedeljkovic