"Je li moguce da ne ceznes za Lukrecijom koju nazivaju najlepsom zenom u zemlji, o kojoj pevaju pesnici, cije drazi slikari prikazuju u jarkim bojama?" "Sav se najezim kad cujem njeno ime. Ne poznajem je, nikad je nisam video. Odvracao sam pogled od njenih slika. Ali, da je lepa poput Venere, da ocarava poput Kleopatre, da je pozeljna kao Helena, zbog koje je deset godina potocima tekla krv, ne bih je mogao ljubiti Zar je potrebno da te podsetim na sve sto se o njoj prica? To je zena neosetljivog srca, koja muskarce baca pod noge da bi ih posle s prezirom upropastila. Ona pomaze svom ocu u njegovim politickim ciljevima, u njegove zamke mami pticice koje ce on ocerupati ili usmrtiti. Onaj hrabri vojnik Savonarola, koji se u Firenci strastvenim govorima dize protiv Bordzije, naziva je sramotom hriscanske knezevine. A najstrasnije price potajno kruze o Lukreciji. Ne, moja usta nikad nece izgovoriti nesto tako bedno. Ima zlocina koji su tako strasni da se u njihovu mogucnost ne bi smelo verovati, ako jos zelimo da sacuvamo nadu, veru i ljubav."