TAMNO... TAMNIJE... MRAK...

Ovom knjigom nas autor osvetljava tamnu stranu ljudskog bitisanja, njegovu povrsnost i besmisao, koja je predstavljena kao senka, koja uvek sustize naseg glavnog junaka. Ona je njegov usud i sudbina, sapatnik.

Gradeci pricu u slojevitom nadrealnom svetu, protagonista ovih prica Viktor Dismas se nalazi u zacaranom prostoru svojih strahova i vecitih pitanja, gde je izlaz i da li on uopste postoji? Da li je zivot ovde i sada kazna, ili nas na drugoj strani ipak ceka katarza.

Odgovor nije negativan. Zagledani smo u pomracenje crnog sunca za sada, iza cijeg kruga, svetlost se ipak probija, zrak nove sutrasnjice je na pomolu.

I BI DAN...

(Dusan Todorovic)

---

Ponirati u najdalje predele sopstvene duse i traziti u njima spas od besmisla danas mozemo tumaciti na najrazlicitije na?ine. Mozemo za takvog coveka reci da je utopista, sanjar koji unutar sopstvenog bivstvovanja pokusava da se sakrije od okrutne i bezdusne realnosti, ili, pak, mozemo za takvog coveka reci da je duboko povredjen i razocaran svetom koji ga okruzuje odlucio da se u samom sebi sakrije. I da traje. Da traje, preispitujuci sopstveni mrak, kusajuci sopstveni strah, ziveci sopstveni besmisao.

Citajuci Minijature Vladimira Radovanovica, zakoracicemo u svet coveka koji je u sebi zatocen i koji u svom svetu, satkanom od emocija koje drugi ne razumeju, a koje ni sam pripovedac cesto ne razume, pokusava da nadje put iz besmisla, iz mraka i opsena koje se oko njega svijaju, cesto preteci, rezeci kao copor pasa koji za sobom vuku svoje lance kao u crtici (Samo)unistenje. Ako bolje razmislimo, svako od nas kroz zivot vuce svoje lance i pitanje je samo kako se tih lanaca osloboditi i da li se covek moze osloboditi tih lanaca koji ga vezu za zivot, za proslost, za reci, za drugog coveka ili za sebe samog?

(Gordana Opalic)