Draga Idi, zelela sam da znas toliko stvari. Zelela sam da ti ih kazem li?no, dok budes rasla kraj mene. Ali nije bilo su?eno... Kad je rodila Idi, bio je to za Dzes najsrecniji dan u zivotu. Znala je da njeno srce pripada njenoj cerki, potpuno i bezrezervno, od trenutka kad ju je ugledala. I mada ih je Idin otac napustio, a nije lako biti samohrana majka, to predivno, neduzno dete donosilo joj je samo radost. Ali onda je Dzes dobila dijagnozu koja sve menja. Idin zivot - a bio je to sâm po?etak - prekinuli su zabrinuti pogledi, ozbiljni razgovori, teske prognoze. A Dzes je morala da se suo?i s mogucnoscu da ce ostaviti cerku da raste bez nje. Podstaknuta vremenom koje curi, Dzes je znala sta treba da uradi. Po?inje da pise svojoj cerki sve sto misli da bi Idi mozda trebalo da zna. Kako da voli, kako da gubi, kako da oprasta i, najvaznije, kako da zivi iako se nikad ne zna koliko dugo ces ziveti... Dirljiva pri?a o nadi i ljubavi, i onda kad izgleda da je sve izgubljeno.