Iako su leto i raspust na pomolu ipak se u Lininoj dusi skriva jedna velika tuga. U danasnje vreme gotovo da niko vise ne pise pisma ali devoj?ica sa vojvodjanskog salasa i njena baka Irma koja zivi u Australiji ih svakodnevno razmenjuju. Niko ne razume kakva je to neraskidiva veza izmedju njih dve kada se vec godinama svakodnevno i neumorno dopisuju. Zar ne bi bilo jednostavnije i brze poslati poruku ili pismo putem emaila ili se ?uti telefonom? Ali za baku i unuku to ne dolazi u obzir jer nista ne moze zameniti pismo zape?aceno u koverti. U tom pismu su utkani uzbudjeno is?ekivanje i ustreptalost dok se ono ne otvori, egzoti?na sarena markica i razmazani crni pe?at koji ukazuju na ogromnu razdaljinu koja ih deli, miris koze koji se jos uvek oseca na hartiji, poneka suza koja je mozda kanula i razmazala hekti?no ispisane redove i naposletku re?i koje verno i upe?atljivo prenose osecaje pisca. A sta se sve desava tamo u dalekoj Australiji, to ona svakog dana ?ita svom drugaru, strasilu za ptice po imenu Zak. Pisma verno opisuju tajanstvenog de?aka Kou, pripadnika aboridzina koji je stigao iz unutrasnjosti Australije ?ak iz okoline planine Uluru pa im se ?ini kao da ga oduvek poznaju. Niko od njih ni ne sluti da upravo ta pisma prepuna osecanja poseduju ?arobne moci koje ce se zastitni?ki nadviti nad njima kod prve pogibeljne opasnosti.