Nastavak romana "Kuzis, stari moj" ..". S ljudima se danas dogadjaju svakakve stvari. Neki tipovi zive zamrznuti u podrumu cekajuci sudnji dan, neki dobivaju klince a da uopce ne fukaju. Neki se vrnu mrtvi hladni doma posle dvadeset let braka s orangutanicom u malajskoj dzungli i blesavo se cude da se Drugi svjetski rat vec zavrsio...? Kuzis, sve je moguce ako gledas s neke druge strane, po mogucnosti dobro naroljan. I zasto onda ne bi bilo istina ono kaj mi je Glista odsprehao o sebi i svom jezivo napetom zivotu poslije sudara s tramvajem u Ilici ispod nebodera tisucu devet stotina sedamdeset prve? Zasto ne, kad se tolike nevjerojatne stvari dogadjaju da me je pomalo vec od svega i trta. Nigdje vise nisi siguran To kaj priroda zna namjestiti ljudima je obican proljev prema onome kaj si oni sami medju sobom, uz obavezan osmijeh, narihtaju. Panika da te copi, stari moj Sto se zapravo dogodilo? Glistu je tramvaj one veceri malo strajfao, ali nista ozbiljno ni za hitnu pomoc ni za socijalno osiguranje kojega ni onak nije imao. Ali taj mu je poljubac treske izgleda bio dobrodosao. Doveo mu je u red kotacice i polugice istrosene od silno praznog hoda..."