Pred nama je "Izgovor", peta zbirka poezije Nebojse Stojoskog, na sve nedace ovoga drustva i zivota. U centru paznje je pesnik i njegovo vidjenje sveta. U materiji jutra i noci, praha i kostiju, neba i zemlje, vode i vatre. Ne postoje sedam svetskih cuda, postoji samo jedno i to je ljubav - Zak Prever... Izdvajaju se dve prakticno kontrasne celine koje dosezu neki svoj vrhunac u pevanju pesnickih stavova o zivotu, ljubavi, podelama, materiji, dusi, neznosti, kao pokretacu sile i energije koja pokrece ovaj cudan svet. Vidi se da pesnik istrazuje dublje svoje vidike i svoje postojanje. Ovde se strah zamenjuje nekom drugom bicu zivota, odnosno plavom psu koji odlicno poznaje pesnikovu dusu i narav. (Srecko Aleksic)

Pesnik nas uvlaci neosetno u svoj zacarani vrt, s jedne strane, kolokvijalnim, profanim diskursom, a sa druge psalmicnim, uzvisenim napevom, stojec na sredokraci gornjih i donjih nebesa, nalik stolpniku za koga vreme je stalo; a opet otice vremenom, lisen svesti o prolaznosti, ko andjeo sto je sisao smrtnika samoubistva da spasi, a po uspesno obavljenom zadatku, zaboravlja carstvu bozjem da se vrati. Tako je cudnom slucajnoscu, pesnik visih nebesa postao nas zitelj, a mi pricesnici na slavlju bogonadahnute mu pesme. (Slobodan Blazov Djurovic)